Izložba Dijalektika Radoš Antonijević i Selman Trtovac
16.11.2009
Radoš Antonijević i Selman Trtovac su umetnici koji pripadaju istoj generaciji. Bez obzira na tu činjenicu zanimljivo je reći da su oni studirali u različito vreme i na različitim mestima, odnosno različito su se umetnički oblikovali i razvijali.
Uprkos tome postoje mnogi elementi, umetnički, filozofski, društveni i istorijski, koji ih duboko povezuju i daju smisao njihovoj zajedničkoj ideji da prikažu rad u istom prostoru pod naslovom Dijalektika.
Naslov, Dijalektika (grč. dialegomai razgovaram, dialektike): fil. nauka o kretanju mišljenja kroz protivrečnosti, koje se, u toku mišljenja, ponovo ukidaju, je termin do koga su dva umetnika došla čestim zajedničkim razmišljanjem o umetnosti, zajedničkim suočavanjem sa dubokim protivurečnostima, neuralgičnim tačkama današnjeg vremena. U osnovi svega leži egzistencijalna potreba da se dođe do jake umetničke forme koja ima duboki smisao svog postojanja i izlaganja.
Radovi Radoša Antonijevića Krst- kavez- krevetac, Čudo u Manili, Aja Sofia itd. i radovi Selmana Trtovca Sofre, Sevdalinke, Crven fesić Nano, Spriala straha itd. ukazuju na tematiku kojom se oba umetnika na sasvim različit način bave. Teme odnosno pitanja identiteta i paradoksa koji iz tog pitanja proističu, čitanje istorije, politička pitanja (ne politikantska), pitanje umetnosti i njene uloge danas, pitanje humanizma i vrednosti danas, pitanje suživota ljudi po dijalektičkom principu su pitanja i istovremeno možda jedna moguća vizija kojoj oba umetnika teže.
Procedure istine (umetnost, ljubav, nauka i politika), su centralna pitanja koje postavlja francuski filozof Alen Badije u svojoj filozofskoj poziciji. Radoš i Selman istovremeno, potpuno nezavisno i intuitivno zauzimaju istu poziciju kroz umetnički jezik, poziciju koja je u stvari univerzalna i koja je oduvek važila u svetu umetnosti.